Razlike izmedju racunovodstvenog i poreskog obracuna dobiti
Postoje dva nezavisna obračuna dobiti. Jedan je računovodstveni a drugi poreski. Detalje računovodstvenog obračuna definišu računovodstveni propisi i sama firma svojim pravilnikom o računovodstvu. Poreski obračun se vrši na posebnim obrascima – poreskom bilansu i poreskoj prijavi a uređen je odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Njegov rezultat je takozvana oporeziva dobit koja predstavlja osnovicu poreza na dobit.
Kada se od ukupno ostvarenih prihoda oduzmu ukupno učinjeni troškovi tokom poslovne godine dobija se računovodstveni dobitak ili gubitak. Međutim, država je odredila neke korekcije prihoda i troškova koji se koriste prilikom obračuna kako bi se sprečile zloupotrebe. Na primer, Zakonom o porezu na dobit definiše se maksimalan iznos troškova reprezentacije i troškova za reklamu i propagandu koji se može koristiti prilikom obračuna oporezive dobiti. Ovi iznosi su sledeći:
troškovi reprezentacije priznaju se u maksimalnom iznosu od 0,5% poslovnih prihoda
troškovi reklame i propagande priznaju se u maksimalnom iznosu od 10% poslovnih prihoda.
Reči “priznaju se” znače da firma koja ima ove troškove iznad definisane granice, može u ukupnom iznosu da ih proknjiži u svom knjigovodstvu, ali prilikom računanja oporezive dobiti koja predstavlja osnovicu poreza na dobit ima pravo da uzme samo iznos ovih troškova do definisane granice. Na taj način, iznos troškova preko cenzusa direktno povećava oporezivu dobit, pa samim tim i iznos poreza na dobit koji firma treba da plati.
Pored troškova reklame, propagande i reprezentacije, poreski propisi zahtevaju i drugačiji obračun troškova amortizacije, nepriznavanje troškova koji nisu učinjeni u poslovne svrhe ili nisu pravilno dokumentovani, ograničenja troškova članarina poslovnim udruženjima, troškova učinjenih u kulturne, zdravstvene i slične svrhe, kao i nekoliko drugih ograničenja u visini troškova i prihoda koji se priznaju u svrhu obračuna oporezive dobiti.
Kada se od ukupno ostvarenih prihoda oduzmu ukupno učinjeni troškovi tokom poslovne godine dobija se računovodstveni dobitak ili gubitak. Međutim, država je odredila neke korekcije prihoda i troškova koji se koriste prilikom obračuna kako bi se sprečile zloupotrebe. Na primer, Zakonom o porezu na dobit definiše se maksimalan iznos troškova reprezentacije i troškova za reklamu i propagandu koji se može koristiti prilikom obračuna oporezive dobiti. Ovi iznosi su sledeći:
troškovi reprezentacije priznaju se u maksimalnom iznosu od 0,5% poslovnih prihoda
troškovi reklame i propagande priznaju se u maksimalnom iznosu od 10% poslovnih prihoda.
Reči “priznaju se” znače da firma koja ima ove troškove iznad definisane granice, može u ukupnom iznosu da ih proknjiži u svom knjigovodstvu, ali prilikom računanja oporezive dobiti koja predstavlja osnovicu poreza na dobit ima pravo da uzme samo iznos ovih troškova do definisane granice. Na taj način, iznos troškova preko cenzusa direktno povećava oporezivu dobit, pa samim tim i iznos poreza na dobit koji firma treba da plati.
Pored troškova reklame, propagande i reprezentacije, poreski propisi zahtevaju i drugačiji obračun troškova amortizacije, nepriznavanje troškova koji nisu učinjeni u poslovne svrhe ili nisu pravilno dokumentovani, ograničenja troškova članarina poslovnim udruženjima, troškova učinjenih u kulturne, zdravstvene i slične svrhe, kao i nekoliko drugih ograničenja u visini troškova i prihoda koji se priznaju u svrhu obračuna oporezive dobiti.