Obaveza poslodavaca koji zapošljavaju više od 50 zaposlenih po Zakonu o rodnoj ravnopravnosti
Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije
Obaveza poslodavaca koji zapošljavaju više od 50 zaposlenih
Dostavljanje izveštaja
Zabrana diskriminacije:
Propisano je da poslodavci moraju preduzeti odgovarajuće mere, ukoliko je to potrebno u konkretnom slučaju, kako bi osigurali pristup, razumno prilagođeno radno okruženje, učešće, stručno usavršavanje i napredovanje zaposlenih koji su u neravnopravnom položaju u odnosu na ostale, posebno uzimajući u obzir osobe sa invaliditetom, pripadnike nacionalnih manjina, žene, muškarce, osobe drugačije seksualne orijentacije, rodnog identiteta, starije osobe i druge, osim ako bi sprovođenje ovih mera predstavljalo nesrazmeran teret za poslodavca. Dodatno, utvrđeno je da se teret ne smatra nesrazmernim ako je umanjen odgovarajućim merama javnih politika u oblasti rada i zapošljavanja.
Rodna ravnopravnost:
Zakon o rodnoj ravnopravnosti definiše različite vrste mera za postizanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, koje se mogu klasifikovati kao opšte i posebne. U vezi s tim, propisane su određene obaveze koje poslodavci treba da ispune.
Ovaj zakon propisuje da poslodavci sa više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica moraju određivati i sprovoditi posebne mere u skladu sa ciljevima koje utvrde. Ove posebne mere planiraju se i sprovode kao deo godišnjih planova ili programa rada, uzimajući u obzir ovaj zakon i druge relevantne propise. Poslodavci su odgovorni za pripremu i donošenje ovih planova, koji pored propisanih elemenata, obavezno uključuju segment posvećen ostvarivanju i unapređenju rodne ravnopravnosti.
Segment plana ili programa koji se odnosi na rodnu ravnopravnost posebno obuhvata: analizu trenutnog stanja u vezi sa položajem žena i muškaraca u organizaciji, uključujući i faktore kao što su starosna dob; spisak konkretnih mera; razloge za sprovođenje ovih posebnih mera i ciljeve koje one treba postići; planirani početak primene; metode implementacije i nadzora; te uslove za završetak sprovođenja posebnih mera.
Podnošenje izveštaja Ministarstvu za ljudska i maninska prava i društveni dijalog
Izveštaj o planu i programu
Poslodavci čiji planovi ili programi nisu dostupni javnosti obavezni su da obaveste Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog o donošenju plana ili programa. Uz obaveštenje, trebaju priložiti izvod iz plana ili programa, posebno u delu koji se tiče ostvarivanja i unapređenja rodne ravnopravnosti. Ova obaveza mora biti ispunjena najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja plana ili programa.
Izveštaj o realizaciji plana i programa
Informacije o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koje su deo godišnjeg izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa, postaju sastavni deo izveštaja koji se, sukladno zakonu, usvaja od strane organa poslodavca. Poslodavci čiji izveštaji nisu javno dostupni obavezni su obavestiti Ministarstvo o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa. Uz ovo obaveštenje, trebaju priložiti izvod iz godišnjeg izveštaja o realizaciji plana ili programa, posebno onaj deo koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Ova obaveza mora biti ispunjena u roku od 30 dana od dana usvajanja izveštaja, kako bi Ministarstvo bilo informisano i u mogućnosti pratiti realizaciju planiranih aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti. Takođe postoji obaveza donošenja plana upravljanja rizicima od povrede rodne ravnopravnosti.
Navedeni su ključni aspekti koji se obrađuju u vezi s rodnom ravnopravnošću:
1. Povećanje zaposlenosti i mogućnosti zapošljavanja i samozapošljavanja:
- Cilj je raditi na povećanju broja zaposlenih, stvaranju mogućnosti za zapošljavanje i podršci samozapošljavanju.
2. Jednake mogućnosti u oblasti zapošljavanja i rada:
- Fokusira se na postizanje jednakih mogućnosti u sferi zapošljavanja i radnog okruženja.
- Vrednovanje ukupne vrednosti neplaćenog kućnog rada naglašava važnost priznavanja i vrednovanja rada u domaćinstvu.
3. Struktura organa upravljanja i nadzora kod poslodavca:
- Ovaj aspekt bavi se postizanjem ravnoteže u strukturi upravljanja i nadzora unutar poslodavčevih organa.
4. Zabrana prestanka radnog odnosa u određenim slučajevima:
- Zabranjuje se prestanak radnog odnosa na osnovu pola, roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta.
5. Zabrana uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja:
- Postavlja se zabrana različitih oblika uznemiravanja i diskriminacije na radnom mestu, uključujući i seksualno uznemiravanje.
6. Zabrana rodne neravnopravnosti tokom odsustva sa rada:
- Osigurava se zabrana diskriminacije na osnovu roda tokom odsustva sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva i drugih srodnih situacija.
7. Zabrana nejednake zarade za isti rad ili rad jednake vrednosti:
- Postavlja se princip jednakosti zarada za radnike koji obavljaju isti posao ili posao jednake vrednosti.
8. Socijalni dijalog i rodna ravnopravnost:
- Podstiče se dijalog između socijalnih partnera kako bi se postigla ravnoteža između radnika i poslodavaca u pogledu rodne ravnopravnosti.
Evidentiranje podataka o ostvarivanju rodne ravnopravnosti
U cilju praćenja i ostvarivanja rodne ravnopravnosti, kao i izveštavanja o tome, poslodavci su obavezni voditi evidenciju podataka razvrstanih po polu. Ovi podaci trebaju biti iskazani numerički ili procentualno i ne smeju sadržavati informacije o ličnosti.
Zakonom su precizno navedeni podaci koji se moraju evidentirati na posebnom obrascu čiji izgled propisuje Ministarstvu za ljudska i maninska prava i društveni dijalog. Svaka promena u ovim podacima treba biti unesena u obrazac u roku od osam radnih dana od dana kada je promena nastala. Poslodavci imaju obavezu da stave ove podatke na uvid nadležnoj inspekciji koja vrši inspekcijski nadzor u ovoj oblasti u skladu sa zakonom, takođe i Ministarstvu za ljudska i maninska prava i društveni dijalog na njihov zahtev.
Izveštavanje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti
Zakonom je propisana obaveza poslodavaca da sastavljaju godišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Ovi izveštaji, pored popunjenog obrasca prema propisima Ministarstva, obuhvataju ocenu trenutnog stanja u vezi sa postignutom rodnom ravnopravnošću kod poslodavca. Ova ocena uključuje i analizu razloga ukoliko propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u organima poslodavca nije postignuta.
**************
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, član 16.
Plan i program organa javne vlasti i poslodavca
Član 16.
Organi javne vlasti i poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da određuju i sprovode posebne mere u zavisnosti od ciljeva koje je potrebno ostvariti njihovim određivanjem i sprovođenjem.
Posebne mere određuju se i sprovode u okviru godišnjih planova ili programa rada, odnosno u skladu sa ovim i drugim zakonima, pripremaju i donose organi javne vlasti i poslodavci (u daljem tekstu: plan ili program), koji, pored elemenata propisanih zakonom, obavezno sadrže i deo koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti.
Deo plana ili programa koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti naročito sadrži: kratku ocenu stanja u vezi sa položajem žena i muškaraca u organu javne vlasti, odnosno kod poslodavca, uključujući i godine starosti, spisak posebnih mera, razloge za određivanje posebnih mera i ciljeve koji se njima postižu, početak primene, način sprovođenja i kontrole i prestanak sprovođenja posebnih mera.
Organi javne vlasti i poslodavci čiji planovi ili programi nisu javno dostupni dužni su da o donošenju plana ili programa obaveste Ministarstvo i da uz obaveštenje dostave izvod iz plana, odnosno programa u delu koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti, najkasnije u roku od 15 dana od dana njihovog donošenja.
Organi javne vlasti i poslodavci čiji su planovi ili programi javno dostupni dužni su da Ministarstvu dostave obaveštenje o glasilu ili internet stranici na kojoj je plan ili program objavljen, u roku od 15 dana od dana donošenja.
Obaveza poslodavaca koji zapošljavaju više od 50 zaposlenih
Dostavljanje izveštaja
Zabrana diskriminacije:
Propisano je da poslodavci moraju preduzeti odgovarajuće mere, ukoliko je to potrebno u konkretnom slučaju, kako bi osigurali pristup, razumno prilagođeno radno okruženje, učešće, stručno usavršavanje i napredovanje zaposlenih koji su u neravnopravnom položaju u odnosu na ostale, posebno uzimajući u obzir osobe sa invaliditetom, pripadnike nacionalnih manjina, žene, muškarce, osobe drugačije seksualne orijentacije, rodnog identiteta, starije osobe i druge, osim ako bi sprovođenje ovih mera predstavljalo nesrazmeran teret za poslodavca. Dodatno, utvrđeno je da se teret ne smatra nesrazmernim ako je umanjen odgovarajućim merama javnih politika u oblasti rada i zapošljavanja.
Rodna ravnopravnost:
Zakon o rodnoj ravnopravnosti definiše različite vrste mera za postizanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, koje se mogu klasifikovati kao opšte i posebne. U vezi s tim, propisane su određene obaveze koje poslodavci treba da ispune.
Ovaj zakon propisuje da poslodavci sa više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica moraju određivati i sprovoditi posebne mere u skladu sa ciljevima koje utvrde. Ove posebne mere planiraju se i sprovode kao deo godišnjih planova ili programa rada, uzimajući u obzir ovaj zakon i druge relevantne propise. Poslodavci su odgovorni za pripremu i donošenje ovih planova, koji pored propisanih elemenata, obavezno uključuju segment posvećen ostvarivanju i unapređenju rodne ravnopravnosti.
Segment plana ili programa koji se odnosi na rodnu ravnopravnost posebno obuhvata: analizu trenutnog stanja u vezi sa položajem žena i muškaraca u organizaciji, uključujući i faktore kao što su starosna dob; spisak konkretnih mera; razloge za sprovođenje ovih posebnih mera i ciljeve koje one treba postići; planirani početak primene; metode implementacije i nadzora; te uslove za završetak sprovođenja posebnih mera.
Podnošenje izveštaja Ministarstvu za ljudska i maninska prava i društveni dijalog
Izveštaj o planu i programu
Poslodavci čiji planovi ili programi nisu dostupni javnosti obavezni su da obaveste Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog o donošenju plana ili programa. Uz obaveštenje, trebaju priložiti izvod iz plana ili programa, posebno u delu koji se tiče ostvarivanja i unapređenja rodne ravnopravnosti. Ova obaveza mora biti ispunjena najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja plana ili programa.
Izveštaj o realizaciji plana i programa
Informacije o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, koje su deo godišnjeg izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa, postaju sastavni deo izveštaja koji se, sukladno zakonu, usvaja od strane organa poslodavca. Poslodavci čiji izveštaji nisu javno dostupni obavezni su obavestiti Ministarstvo o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa. Uz ovo obaveštenje, trebaju priložiti izvod iz godišnjeg izveštaja o realizaciji plana ili programa, posebno onaj deo koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Ova obaveza mora biti ispunjena u roku od 30 dana od dana usvajanja izveštaja, kako bi Ministarstvo bilo informisano i u mogućnosti pratiti realizaciju planiranih aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti. Takođe postoji obaveza donošenja plana upravljanja rizicima od povrede rodne ravnopravnosti.
Navedeni su ključni aspekti koji se obrađuju u vezi s rodnom ravnopravnošću:
1. Povećanje zaposlenosti i mogućnosti zapošljavanja i samozapošljavanja:
- Cilj je raditi na povećanju broja zaposlenih, stvaranju mogućnosti za zapošljavanje i podršci samozapošljavanju.
2. Jednake mogućnosti u oblasti zapošljavanja i rada:
- Fokusira se na postizanje jednakih mogućnosti u sferi zapošljavanja i radnog okruženja.
- Vrednovanje ukupne vrednosti neplaćenog kućnog rada naglašava važnost priznavanja i vrednovanja rada u domaćinstvu.
3. Struktura organa upravljanja i nadzora kod poslodavca:
- Ovaj aspekt bavi se postizanjem ravnoteže u strukturi upravljanja i nadzora unutar poslodavčevih organa.
4. Zabrana prestanka radnog odnosa u određenim slučajevima:
- Zabranjuje se prestanak radnog odnosa na osnovu pola, roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta.
5. Zabrana uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja:
- Postavlja se zabrana različitih oblika uznemiravanja i diskriminacije na radnom mestu, uključujući i seksualno uznemiravanje.
6. Zabrana rodne neravnopravnosti tokom odsustva sa rada:
- Osigurava se zabrana diskriminacije na osnovu roda tokom odsustva sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva i drugih srodnih situacija.
7. Zabrana nejednake zarade za isti rad ili rad jednake vrednosti:
- Postavlja se princip jednakosti zarada za radnike koji obavljaju isti posao ili posao jednake vrednosti.
8. Socijalni dijalog i rodna ravnopravnost:
- Podstiče se dijalog između socijalnih partnera kako bi se postigla ravnoteža između radnika i poslodavaca u pogledu rodne ravnopravnosti.
Evidentiranje podataka o ostvarivanju rodne ravnopravnosti
U cilju praćenja i ostvarivanja rodne ravnopravnosti, kao i izveštavanja o tome, poslodavci su obavezni voditi evidenciju podataka razvrstanih po polu. Ovi podaci trebaju biti iskazani numerički ili procentualno i ne smeju sadržavati informacije o ličnosti.
Zakonom su precizno navedeni podaci koji se moraju evidentirati na posebnom obrascu čiji izgled propisuje Ministarstvu za ljudska i maninska prava i društveni dijalog. Svaka promena u ovim podacima treba biti unesena u obrazac u roku od osam radnih dana od dana kada je promena nastala. Poslodavci imaju obavezu da stave ove podatke na uvid nadležnoj inspekciji koja vrši inspekcijski nadzor u ovoj oblasti u skladu sa zakonom, takođe i Ministarstvu za ljudska i maninska prava i društveni dijalog na njihov zahtev.
Izveštavanje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti
Zakonom je propisana obaveza poslodavaca da sastavljaju godišnje izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Ovi izveštaji, pored popunjenog obrasca prema propisima Ministarstva, obuhvataju ocenu trenutnog stanja u vezi sa postignutom rodnom ravnopravnošću kod poslodavca. Ova ocena uključuje i analizu razloga ukoliko propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u organima poslodavca nije postignuta.
**************
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, član 16.
Plan i program organa javne vlasti i poslodavca
Član 16.
Organi javne vlasti i poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da određuju i sprovode posebne mere u zavisnosti od ciljeva koje je potrebno ostvariti njihovim određivanjem i sprovođenjem.
Posebne mere određuju se i sprovode u okviru godišnjih planova ili programa rada, odnosno u skladu sa ovim i drugim zakonima, pripremaju i donose organi javne vlasti i poslodavci (u daljem tekstu: plan ili program), koji, pored elemenata propisanih zakonom, obavezno sadrže i deo koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti.
Deo plana ili programa koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti naročito sadrži: kratku ocenu stanja u vezi sa položajem žena i muškaraca u organu javne vlasti, odnosno kod poslodavca, uključujući i godine starosti, spisak posebnih mera, razloge za određivanje posebnih mera i ciljeve koji se njima postižu, početak primene, način sprovođenja i kontrole i prestanak sprovođenja posebnih mera.
Organi javne vlasti i poslodavci čiji planovi ili programi nisu javno dostupni dužni su da o donošenju plana ili programa obaveste Ministarstvo i da uz obaveštenje dostave izvod iz plana, odnosno programa u delu koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti, najkasnije u roku od 15 dana od dana njihovog donošenja.
Organi javne vlasti i poslodavci čiji su planovi ili programi javno dostupni dužni su da Ministarstvu dostave obaveštenje o glasilu ili internet stranici na kojoj je plan ili program objavljen, u roku od 15 dana od dana donošenja.